Review of Sunce sebe gleda (The Sun Watches Itself)

PESNIK PRED OTVORENIM VRATIMA

Dejan Stojanović, u poslednje dve godine načinio je pravi podvig: objavio je šest knjiga. Osim jedne, sve knjige pesama.

Stojanović je pesnik koji traga za savršenim pesničkim oblikom jer istovremeno traga i za apsolutnim smislom čovekovog postojanja.

"Krugovanje" (1993) je naznačilo Stojanovićev pesnički put, a nove knjige—"Sunce sebe gleda", "Znak i njegova deca", "Tvoritelj", Oblik, uz treće, dopunjeno izdanje "Krugovanja", zaokruzile su njegovo dosadašnje pesničko delo. U "Razgovorima," Dejan Stojanović je sabrao intervjue koje je početkom devedesetih godina vodio sa veoma istaknutim srpskim i stranim stvaraocima, u Beogradu, Parizu i Čikagu, a objavljivao ih je tih godina (1990-1992) u magazinu "Pogledi". Nije mala stvar naći se oči u oči sa piscima kakvi su Alek Vukadinović, Momo Kapor, Nikola Milosević, Žak Klod Vilar, Sol Belou, Stiv Tešić, Branko Mikašinović, Čarls Simić i Nadja Tesić, ili sa slikarima Petrom Omčikusom, Ljubom Popovićem, Milošem Šobajićem, Savom Rakočevićem. Umeti sa njima razgovarati na visokom, dakle njihovom nivou, postavljati im odgovarajuća, za svakog od njih dobro promišljena i pronađena pitanja, koja otključavaju brave i njihovih dela i njihovih ličnosti, to je posao koji zahteva veliko i veoma rznovrsno znanje. Nije, onda, čudo što je za ovu knjigu Dejan Stojanović dobio nagradu Matice iseljenika i Udruženja književnika Srbije za intelektualni angažman.

Knjiga pesama "Krugovanje" bila je objavljena prvi put 1993. godine, a zatim je doživela još dva izdanja, 1998 i 2000. Pesnika iz Čikaga srpska javnost je doskora poznavala samo po toj knjizi. Poznavala i cenila, što se može zaključiti iz sažete ocene Aleka Vukadinovića: "Specifičan, iznenađujuće originalan, izvan tokova kolektivno negovanih senzibiliteta i pomodnih trendova. "

I poznati američki pesnik, Čarls Simić, ima laskavo misljenje o prvoj Stojanovićevoj knjizi.: "'Krugovanje' je knjiga u kojoj sam u potpunosti uživao. Obilje lepih kratkih pesničkih formi." Ne iznenađuje ovakva Simićeva ocena, jer on kao stvaralac i prevodilac Nastasijevića i Pope zna šta je lepota kratke pesničke forme. Zato je i važno to priznanje kada ono baš od njega dolazi, a pogotovo što se odnosi na nešto sto je bitna karakteristika Stojanovića kao pesnika: za njega su reči sakralni znaci, pa se on prema njima i odnosi sa krajnjim poštovanjem, odgovornošću, uzdržanošću, koja je na samoj granici straha:

Kada bismo utvrdili
Koliko je važno da se nešto kaže
Mozda nijednu reč ne bismo napisali

("Isto")

Ali strah ne sputava pesnika. Razmišljajuci o svojoj poetici , Stojanović se prisetio majstora nad majstorima, Betovena:

"Samo praznina kad gleda / Uvek isto vidi". Praznina može da vidi samo prazninu. A čovek kada gleda vidi čoveka—mada ni njega nije lako videti, pogotovo sagledati. Pesnik, međutim, gleda kroz čoveka i vidi ono što vide pravi stvaraoci, umetnici i duhovnici—tajnu. Stojanović je, pored ostalih, napisao i dve lepe pesme o tajni. Prva "Tajna" kao da je od ovoga, čovekovog i prirodnog sveta:

Bogata i daleka
Ti nemo čekas

Gde se kriješ
Daj znak
Primi u goste

Morem opasana
Nehajna—sebi dovoljna
Nećeš da otvoriš vrata

A druga tajna, u pesmi "Tajna i istina", kao da je ona koja je u vezi, pored drugih, sa jednom, najvišom istinom, istinom nad istinama, u vezi sa samim izvorom života i postojanja, sa istinom Tvoritelja:

Ima mnogo tajni
Nemoj ih sve rešavati

Ima mnogo istina
Samo ka jednoj teži

Sve istine iz jedne dolaze

U pesmi "Blago izvora", iz tog istog ciklusa "Betoven i smrt", u knjizi "Sunce sebe gleda", Stojanović se ponovo vraća sličnoj slici početka svih početaka, ishodištu svih ishodišta, izvoru svih izvora:

Ne propusti da vidiš
Kako se cveće Suncu
Galeb vodi raduje
Primi ih u sebe
Gledaj kroz mrak
Sanjaj kroz svetlost
Ka jezgru
Iz kog si na put krenuo

Pored apsolutnih, svemirskih "vrata", Stojanović ne zaboravlja ni čovekova vrata, na kojima se, ranije ili kasnije, ugleda smrt. I ta se pesma, "Betoven i smrt" odlično uklapa u ovaj ciklus u kojem se ukrštaju simboli izlazaka i ulazaka:

Smrt je na vratima
Kaže Betoven
Da li da mu verujemo

Možda se i nije šalio
Možda je stvarno video smrt
Oči im se srele

Njemu nije imao ko da kaže
Da zaključa vrata

I da mu je rekao, Betoven ih ne bi zaključao. Nije ih zaključao ni Stojanović. Srećom po sebe i poeziju koju piše drži ih i on širom otvorena.

Sreću mu se oči sa smrću, ali i sa svetlošću.

-Aleksandar Petrov
Amerikanski Srbobran, Književni dodatak, decembar 2000.